Seoska Paje škola

Naš prvi „radni dan“ je započeo u pristojnih 11h. Kažem pristojnih, jer se trebalo naspavati i odmoriti od tolika puta. Mi smo k’o vampiri ustali u sedam, ispili više kafa gledajući sa naše terase more i svu tu lepotu i onda, posle ritualnog uvaljivanja deci u krevet, otišli da izaberemo na koji način će nam spremiti, pogodite šta – pa jaja, naravno.

Obradovala sam se kad sam videla da ćemo se voziti u dala-dali, njihovom gradskom prevozu, tj kamiončiću za transport ljudi. Dok smo putovali sa aerodroma videli smo ih nekoliko puta i svaki put padali u nesvest koliko ljudi može da stane. Još kad bar petorica vise sa zadnje strane držeći se za šipke, ihaj! Doduše, to i svaki Japanac može da pomisli ako greškom uđe u vozilo GSP Beograd u jutarnjem špicu. Mada su to, priznaćete, veoma retke situacije. Mislim na Japanca u Bg busu, ne na gužvu u špicu.

Ljupče nam je objasnio da oni skoro sve reči duplo kažu. Dala-dala, Pole-pole (polako) i slično. Ne mogu da se setim šta beše znači Yebo-yebo, ali u obrnutom smeru je Džigi-džigi :-D. Kakva sam naopaka, odmah sam se uplašila da ne pobrkam i zato verovatno i zaboravila značenje reči. Toj duploj zanimljivosti sam se nasmejala i kad mi do smeha nije bilo. Laborant koji je upravo završio uzimanje brisa meni za PCR je prozivao dalje sa „Next, next“  :-D.

U svakom slučaju, vožnja dala-dalom je bila veoma uzbudljiva. Zgodna za snimanje (mada je ipak vozio prebrzo za tu svrhu), prirodni erkondišn uključen na najjače, ekološki masažer leđa i donjeg dela tela je radio neprestano uz povremeni akcenat na vrat, kad naiđe neka velika rupa (u suštini je rupa do rupe, nema šta „da naiđe“). Takođe je ulazak i izlazak vežbao naše nindža veštine, za slučaj da hoćemo na takmičenje. Oni koji prvi uđu i nekako, ali ovi posle su prolazili kroz svojevrsnog „toplog zeca“ od dobacivanja, navijanja i skandiranja kojima su bili nagrađivani za svaki udarac glave u plafon ili kakosevećzove krov pomenutog kamiončeta. Opet sam sablaznila starog komšiju, naglas se smejući kao luda na brašno kad sam se prisetila tih scena. Luda žena, utvrdio je sada definitivno, ukoliko već dosad nije.

Ali, vreme je da krenemo već jednom. Pola objave iskucah, a nismo ni pošli. A krenuli smo u obližnju školu. To je bila prva stavka na maršruti tog dana i bilo je predviđeno da obavimo mikro humanitarnu misiju i odnesemo svašta nešo od školskog pribora što smo spremili, opet po instrukcijama Globtrackera. U Omanu je inače školski pribor skoro džabe, verovatno uzimaju u obzir broj dece. Tako sam ja više od pola mog kofera zauzela olovkama, bojicama, rezačima, četkicama i još svašta nečim što sam našla u bogato opremljenim omanskim knjižarama. Nije sramota da kažem da sam računala na to da će tu rupu popuniti tegle ajvara, pršuta, kulen i druge delikatese kojih sam se uželela jako.

Uz pribor i sitne poklone, škola od naših ljudi obavezno dobije i donacije u novcu koje dajemo na kraju obilaska. Moram da priznam da je tada i najefikasnije, jer smo po završetku ove veselo-tužne ture svi bili potreseni uslovima u kojima ova deca borave i uče. Šta god da uče, jer Ljupče kaže da im država obezbeđuje (a videli smo kako) samo prva četiri razreda gde se oni opismenjuju, nauče osnovne računske operacije i još ponešto što učitelj smatra da im je za goli život potrebno. Obavezan je i engleski, a ponegde i arapski. Sve preko toga se plaća. Onda vam ne treba mnogo da pogodite na kom nivou je obrazovanje Zanzibaraca.

Već na samom ulazu su nas dočekali sa radosnim povicima, jer pretpostavljaju šta sledi. Slikali smo po malo, stidljivo, bojeći se da ih ne uvredimo. A učitelji su nas ohrabrivali da ostvarimo kontakt, komuniciramo, snimamo. Presrećni što smo ušli baš u njihov razred. Mislim da se nisam prevarila kada sam uočila kako učiteljica uvodi dvoje dece, upadljivo bolje obučenih (iako svi imaju kao neku vrstu uniforme) i starijih, verovatno miljenika iz drugih razreda. Vidite kako su neke stvari svuda iste, nažalost.

Otpevali su nam uglas nekoliko pesama, srećni i veseli da pokažu šta znaju. Uglavnom su sa zanimanjem i radoznalošću gledali našu Sofiju i Vukšu, jer su im onako plavooki i plavokosi sigurno izgledali kao sa druge planete. A mi, kao popišani… Od iznenađenja, stida, mešavine saosećanja i divljenja. Kad iz takve škole izađeš, svako dostignuće je ravno osvajanju Himalaja. Postideh se što mi je koliko juče trčanje bosih nogu izgledalo romantično. I jeste divan osećaj, ali samo ako imaš šta da obuješ kad te taj osećaj prođe. Postideh se i laundža i njihovog švedskog stola. Ne umem da opišem. Svakako je bilo jedinstveno. Svakako je doprinelo da danas još i jače osetim zahvalnost za svaku sitnicu koja mi služi u svakodnevnom životu. Makar ću manje jesti kad sledeći put posetim laundž na aerodromu. Ili ću, baš naprotiv, potamaniti sve kolače baš u inat onima koji na nama zarađuju i ovakve podele čine još dubljim.

Ne može se poreći da je škola imala sve. Đake, učitelje, pomoćne radnike, sekretara škole (koji vodi knjige o donacijama i na šta su utrošene), biblioteku, čak i laboratoriju, kabinete raznih namena. I školsko dvorište, naravno! Tamo gde su nastavnici je baš lepo, puno zelenila, nekoliko buradi sa pijaćom vodom umesto česmica. Ostali deo dvorišta je prekriven peskom, na čemu su im  verovatno bila zahvalna bosa dečja stopala. Ima i igralište, čak i mala prodavnica („Shoping shop“). Iako ima svega, a ponajviše nasmejane i (ipak) srećne dece, osećaj je bio čudan. Čak i pri ulasku u dala-dalu su jedino tu izostala zadirkivanja. Kao da smo žurili da se izmestimo odatle, iz te (za većinu nas) distopije za koju nismo ni znali da postoji. Svakako se niko nije bunio kad nije bilo struje u hotelu kada smo se vratili.

učionice za mlađe razrede
Jedan od kabiineta
Laboratorija
Biblioteka (slika posvećena mojoj jetrvi  :-*)
Igralište

Nastaviće se…

Mirjana Stankovic
Specijalista pedijatrije, trenutno zaposlena u Starcare Oman u Muskatu. Sa dvadeset i pet godina staža veteran u pedijatriji, a sa pedeset godina života početnik u životu i radu na Bliskom Istoku. Kao bloger, tek u jaslicama :)

Get in Touch

Napišite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

Related Articles

spot_img

Latest Posts