Oni koji su bili setiće se Aladinovog „grada“, a onima koji će tek ići u ovo bajkovito mesto mogu samo da ponudim da dođu u Muskat i sve dožive iz prve ruke.
Toliko sve liči na bajku, da je uvrnuto („weird“ bi rekao moj Amerikanac). Arhitektura je jedinstvena. Dok nisam videla slike Muskata, nisam verovala da tako nešto stvarno postoji! A sve je baš tako, nestvarno lepo, sa stilom i sa autentičnim pečatom omanske tradicije.
Svaka zgrada je lepa za sebe. Najlepše su, naravno, džamije ali ne zaostaju ni ministarstva, ambasade, šoping molovi, čak i privatne kuće.
Neka je građevina moderna (ipak nikad sasvim od čelika i stakla), a opet ima neku arabesku kao ukras. Kako Interkontinental, tako čak i običan prelaz preko autoputa ili tunel. Probaću da postavim slike koje ilustruju ovu moju priču…
Ponekad zaboravim da je ovo usred pustinje zato što u samom Muskatu ima zelenila više nego što bi se očekivalo. Jedino što kvari utisak i čini celu sliku nesavršenom (ali baš zato i životnom i različitom od Diznilenda) je puno praznog prostora koji nije asfaltiran, travu naravno nema i prekriven je peskom. Da je bar pesak kao u pustinji, nego je mestimično šljunak, pa ponegde manje i veće kamenje, kao neko bivše gradilište sa ostacima šuta. Na primer, svi parkinzi su takvi. Čak i brda izgledaju kao da se ruše ili čak kao odroni.
U Seebu, gde je ordinacija smeštena (za neupućene, to mu dođe omanski Surčin) je stvar mnogo više prozaična i uprkos lepim pojedinačnim kućama, ceo kraj deluje kao neko nezavršeno selo. Pored toga, svuda su neke građevine (čukaju nešto još pre šest sati, valjda im tad manje vruće). Pošto sam ja stigla „noćom“ i prvo zatekla Seeb, još me vozao nekim neasfaltiranim prečicama, možete da zamislite kakve su mi prve impresije bile. I samo sam u sebi ponavljala rečenicu „stopa kriminala je u Omanu ravna nuli“ i uzdala se u teoriju verovatnoće koja je bila na mojoj strani u vezi sa situacijom „nećuvaljdajadabudemprvakojojseneštodesilouomanu“.
Sada se uzdam u istu teoriju, kao i u statistiku o sigurnosti avio-prevoza dok kloparaju točkovi i tresu se krila ovog vremešnog „vazduplohova“.
Zato bolje da se koncentrišem na pozitivne vibracije prema pilotu da ne zaspi do Dohe, a vi odmarajte do sledećeg utiska.
NASTAVAK: ISPIT
