Rekoh li ja da će biti turbo 😇. Rekoh, a tako i bi…
Protekla nedelja je bila u znaku Srđanovog peha sa vizom za Dubai. On je u stvari samo overio staru narodnu – ko ne plati na stolu, platiće još više ispod stola 😎. Njemu su naime istekla dva meseca koliko je mogao da boravi preko turističke vize. Dakle, morao je da napusti Oman i da se vrati. U želji da, kao svaki autentični gastarbajter, uštedi maksimalno, on je pošao za Dubai – bez vize za Dubai. Nije da to nije praksa na ovim prostorima, ljudi samo izađu iz aviona i pređu na let za nazad. Znači, praktično i ne uđu u Dubai. Posle smo saznali da te varijante mogu samo sa low cost kompanijama. Ovako, sve se završilo finansijskim fijaskom i jedanaestočasovnim mentalnim iscrpljivanjem. Upravo toliko je proveo na „ničijoj zemlji“ na aerodromu, sa iscurelom baterijom telefona, zaglavljen između propisa avio-kompanije da u avion ne pušta bez vize sa jedne strane i viznog režima svih zemalja u okruženju na čelu sa Omanom (jer sad nije mogao ni da se vrati) sa druge strane. Sve je ličilo na slučaj a la Tom Henks. Morao je da odleti bilo gde može bez vize i da se vrati sa novom vizom za Oman. Vizu mu je doduše naš policajac Hamad završio za par sati, ali destinacija je bila predmet pregovora. Neda i ja smo predlagale Gruziju, bilo je (relativno) jeftinih letova za Tbilisi i da sam kojim slučajem ja bila u pitanju sada biste čitali Georgia blog ☺. Taman vidiš nešto novo i sve okreneš na veselje. U međuvremenu, su svi oko mene redom predlagali: Indija, Pakistan, Iran, Šri Lanka i slično. A to bi tek bila avantura!
Ovako, Srđan je odleteo svojoj kući, u Srbiju. I to bi baš i bilo lepo da je mogao bar da bude sa decom, tj. da Neda nije trenutno u Omanu i da Aleksa ne dolazi danas. Zato, ostao je samo tri dana i zajedno sa Akijem ga večeras čekamo na aerodromu. Toliko o tome, neka ide sav maler na to i odradiće se tih 600€. Do tada, challenge za naše prijatelje kojima su ovakve situacije uža specijalnost 😀.
Za to vreme smo se Neda i ja potrudile da nam vikend prođe u znaku sekiracije (😁) na plaži i još veće sekiracije (😀😀) na izletu za Nizwu. Na izlet smo išle (naravno) sa Tihomirom i oduševljene smo.
Prvo smo bile u ruševinama koje su ostale nakon što su 1970. god. Britanci bombardovali uporište Imama koji je bio bog i batina režima starog sultana. Kad ih čovek pogleda rekao bi da su iz praistorije, a ne sa kraja 20. veka. Kuće oblepljene blatom specijalnom tehnikom tako da bi stanovnici bilo koje Cigan male tu mogli da dođu na specijalizaciju (mada ni te mahale nisu kao što su nekad bile).
Posle smo otišli do jednog Wadija na (penzionerski ☺) „hiking“ i uživale u šetnji duž kanala za navodnjavanje palmi, u prelepim prizorima i slikovitom selu pored. To je poznato turističko mesto i u ponudi je čak i egzotični hotel u skladu sa prirodom. Tu će vas pozvati na uživanje na minderlucima uz omansku kafu i urme, ali za sve to uz najneviniji osmeh na svetu ipak uzeti 6 reala (oko 12,5 eura) po glavi. Naučili se i Omanci očigledno 😉.
Obišle smo i dve prelepe tvrđave gde smo htele da padnemo u nesvest od vrućine jer je bilo 2 sata popodne i 35 stepeni tog dana u unutrašnjosti Omana. Doviđenja zimo, sa čežnjom ćemo misliti na tebe do novembra 😌.
Nizwa je drugi ili treći grad po veličini u Omanu, a veličine je kao Jagodina. Ima prelep bazar iliti Souq sa grnčarijom, keramikom, srebrom, lampama, proizvodima od pruća ili kože i raznim drugim drangulijama i suvenirima. Dosta su turistički orjentisani (čak više nego Muscat jer se tu radi o „autentičnom Omanu“) i zato šišaju sa cenama. Osim za maleni, ali ukusni sendvič sa ražnjićem u milimetarski tankom hlebu i sa povrćem, a koji je koštao oko 65 dinara „u naše pare“.
Najlepše je bilo na bazaru za urme gde smo probali većinu od dvadesetak vrsta urmi, ćaskali sa vlasnikom uz omansku kaficu, dobili popust na urme sa susamom i sirće od urmi. Ima i ulje od urmi, med sa urmama (ali i sa nanom, đumbirom, kardamonom), marmelade od urmi, hiljadu slatkiša od urmi, a ima i krem namaz – Datella 😉.
Takođe smo degustirali alvu, opet uz obaveznu kaficu, na bazaru za alvu naravno ☺ i obišli svaku radnjicu sa suvenirima iz kojih mo izašle samo sa razglednicom koja se Nedi svidela zbog kamila urađenih u akvarelu. Da li sam spomenula da šišaju sa cenama?
Sve u svemu, da ne davim više, izlet je bio fantastičan i štikliran kao „must see“ za buduće posetioce 😉.
Opet nam je Google assistant napravio filmić koji vam lepo ilustruje današnju objavu, ako ne računamo Srđanovu odiseju. Ali za to je bolje da se nasnimi dobra muzika i da se pare namlate kad se napravi crna komedija, jer slikanje nam nije ni bilo na pameti tog dana ☺.
NASTAVAK: PONOVO SAMI
