Moram samo u startu da napomenem da sve žalbe za pauze između objava idu na Srđanov račun jer on insistira da se ne oglašavam često i dosađujem ljudima, a u originalu da „ne koljem narod“, „da se ne duvam zbog tri dana provedena u ćošku Arabije“ i slično 😉. Ali, mene svrbi pero (tj. tastatura), prošao me „bedak“ zbog koleginice koja je ipak odustala da ovu avanturu deli sa mnom i, pošto smo usred kupovine navigacije, logično mi je da sledeća tema bude upravo saobraćaj u Muskatu.
Ako je stopa kriminala možda najniža na svetu, evo stope koja je među najvišim na svetu– broj saobraćajnih nezgoda/nesreća u Omanu! Svi blogovi i forumi su puni upozorenja da se vozi ludo i brzo, kao i da su putevi prebukirani (pa kad im je skupo gorivo 😊). Doduše, mislim da je situacija sada značajno bolja jer je pre četiri godine završen i treći autoput koji se pruža kroz Muskat sa po četiri trake na obe strane („Expressway“). Ostala dva su „starija“ – jedan uz more, napravljen kada je novi sultan došao na vlast i najlepši (koji naravno nosi ime Njegovog veličanstva) i čije ćete videti tunele, nadvožnjake, raskrsnice videti . Na tom putu se celom dužinom prostire niz lepih orijentalnih svetiljki, svaki prelaz je malo dizajnersko umeće a okolo je zeleni pojas sa palmama i drugim rastinjem. Sve u svemu, milina voziti se, bar za turistu.
Vozi se brzo, ali su to ipak autoputevi i nije mi upadalo u oči da se nešto nenormalno dešavalo, naprotiv… Jednom smo zaustavili kolonu vozila jer smo skretali na levu stranu i nijednom se nije oglasila sirena. Mene je već počela da hvata nervoza, ali Junior je mrtav ‘ladan propuštao sve iz suprotnog smera i samo prokomentarisao da moraju da nas čekaju i da kod njih nije običaj da se svira ili dobacuje drugim vozačima… Nepoštovanje ograničenja za brzinu, mobilni telefoni, preveliki broj vozila, puno mladih i neiskusnih vozača koji voze moćne automobile je po njegovom mišljenju razlog za „crnu statistiku“.
Ono što strancima sigurno komplikuje život je nepostojanje imena ulica i adresa?! Na Google mapama je sve obeleženo nekim brojevima, ali se to uopšte ne koristi niti u stvarnosti postoje. Na reklamama ili oglasima uvek stoji „near xxx“ što obično bude neka banka ili supermarket pa onda se ljudi po tome orijentišu. Vrlo nezgodno, priznaćete.
Pošta ne postoji („šta će nam“?!) i sve se obavlja elektronski ili lično. Pa kad su zvanični rezultati mog ispita za licencu bili objavljeni na Fb i Twiteru, šta više da pričamo 😀. Doduše, ako baš imate potrebu da vam neko nešto pošalje, postoje poštanski pretinci koji se zakupljuju godišnje i koji vam zamenjuju adresu.
Što se nas lično tiče, spremne su međunarodne vozačke dozvole, a evo stiže i navigacija. Valjda će ipak za nešto moći da nam posluži, makar za te orjentire, ako i naša adresa bude „near something“. Srećom se ordinacija nalazi u komercijalnoj zgradi koja ima svoje ime („Muscat residence“), nalazi se na „sultanovom“ autoputu i stoga je lako pronaći.
Probaćemo i sa skuterom ili biciklima, ali prvo da se uverimo da neće ljudi buljiti u nas kao u vanzemaljce. Auto nam je svakako neophodan i biće jedna od prvih investicija jer je bez kola u Muskatu nemoguće opstati, a taksi je skup i „odokativan“. Rentakar je oko 15€ dnevno i sigurno ćemo se za početak oslanjati na rentiranje, ali s obzirom da se dobar polovni auto može naći za nešto manje od 5000€, vremenom ćemo i o tome razmisliti.
Pošto i telekomunikacije spadaju u saobraćaj, ajd’ da kažem nešto i o tome 😃.
Telefon i internet su kao kod nas, zavise od paketa koji se uplate (samo je jedan i to državni provajder), činilo mi se da nema javnog mesta koje nema wireless (čak i svi gradski autobusi), ali…
Uvek jedno ali sreću kvari. To je činjenica da Viber i Skype ne funkcionišu :-\ Ili tačnije, ne funkcionišu bez nekog VPN podešavanja, ali to sam saznala prekasno da bih bilo šta po tom pitanju tamo uradila. Na kraju sam sve vreme tamo komunicirala preko Messinger-a (šta mislite, otkud Srđan na Fb 😎), a jedino sam sa Aleksom mogla na kratko i da se vidim na WhatsApp-u. Doduše, stigla mi je i jedna poruka iz Japana na Viber!? Na tome ćemo svakako morati da poradimo dok ne odemo, a do tada – bar instalirajte WhatsApp. 😋
Televizija je odličnog kvaliteta i sigurno vrlo zanimljiva ako ste iz Irana ili Katara, ali jednom Evropljaninu samo može da ide na živce – (samo) arapske vesti, (samo) arapski pop, (samo) arapski folk, čak i (samo) arapski rep. 🙂 Kao da samo Arapi gledaju, a inače imaju 45% stranaca u ukupnoj populaciji!? Tek posle sam našla neki CNN i BBC, kao da mi je od toga lakše.
Sve u svemu bilo je zanimljivo uz TV prve noći, bez Vibera i Skajpa, sa ispražnjenim baterijama i američkim utičnicama 😀 za koje je moj punjač tek ukras za natkaznu. Jasno je što sam bila očajna, uplašena i izgubljena kao…flamingo u Sibiru.😰
I još nešto – nikad nemojte psovati u bradu kad na TV-u naiđe detaljan izveštaj o vremenu na Novom Zelandu, jer možda ga neki Novozelanđanin željno očekuje. 😋
NASTAVAK: HRANA
