Prvi utisak – vrućina

Nema druge, pošto ne znam odakle da počnem (a red mora da se zna), počeću od početka, od prvog utiska i tako cu i ređati objave. Ako ih bude pedesetak (?) i dosade jednog dana, vi preskočite, a ja ću pisati i dalje… Za svoju dušu. 🙂

Prvi utisak – vrućina

Užasna, vlažna, nepodnošljiva. Sigurno je mnogo doprinela lošem početku. Kad sam izašla iz aviona u 22.15 po njihovom vremenu (znači uveliko noć), učinilo mi se da sam tik pored motora aviona, a onda sam se setila da mi je brat jednom pričao da je isto to pomislio kad su sleteli u Egipat i sve mi je u trenu bilo jasno.

Onda ulazak u (klimatizovani) bus koji nas vozi do (klimatizovanog) aerodroma, pa u Hamadov (previše klimatizovani) auto do (klimatizovanog) lobija i (klimatizovanog) lifta, ali preko užarenog hodnika (vrelina prosto udari u grudi) do sobe gde znoj lije dok nadješ daljinski za klimu, da onda i ona da bude klimatizovana…

I onda cela noć sa zatvorenim prozorima, navučenim zavesama i naravno – uključenom klimom!

Više puta sam probala da je ugasim, bar na kratko, ali sam se svaki put pokajala! Na kraju sam se pomirila sa tim i pokrila jorganom, a inače sam se čudila šta ce mi jorgan po ovoj vrućini? Kako sam bila naivna!

Ali, to nije sve!

U Omanu možete biti bez losiona za sunčanje (naravno da sam ga zaboravila kad sam pošla na bazen), ali bez džempera se ne ide nigde! Negde ćete se smrznuti čak i sa njim! Kao, na primer, ja danas u ministarstvu.

Džemper mi je u stvari bio „multipraktik“. Koliko za ‘ladno, toliko i za „golo“ (ali to će biti poseban utisak) što se da videti na priloženim slikama.

A pritom je temperatura bila 34 stepena, samo! U Jagodini se ne bih ni osvrnula na tu „siću“, ali ta vlaga me ubijala. Samo sto smo prešli 100m do sultanove rezidencije (to je sa prethodne slike) meni je haljina bila skoro skroz mokra (o vešu neću ni da govorim, nije pristojno ). Hamad kaže da ovo nije ništa, da je u stvari „sad super“, da će biti još bolje „zimus“, ali da leti bude i do 50 što je (citiram) „baš gadno“.

Ni bazen ne pomaže, na žalost. Možda je na plaži bolje, ali pošto nisam bila obaveštena o dres kodu, igrala sam na sigurnu kartu i znojila se, šta cu jadna…

Bazen jeste bio rashlađen (nije lapsus), ali ne mogu celi dan da budem u vodi… Ili možda mogu? Probaću sledeći put.

NASTAVAK: UTISAK BROJ DVA – DIZNILEND

Prethodni tekst
Naredni tekst
Mirjana Stankovic
Specijalista pedijatrije, trenutno zaposlena u Starcare Oman u Muskatu. Sa dvadeset i pet godina staža veteran u pedijatriji, a sa pedeset godina života početnik u životu i radu na Bliskom Istoku. Kao bloger, tek u jaslicama :)

Get in Touch

Napišite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

Related Articles

spot_img

Latest Posts