Logičan sled je da posle ispita dođe i posao. Zato reč-dve i iz te oblasti.
Moji budući poslodavci su čudna fela, bar za naše pojmove. Ne, to nije bolnica niti klinika. To je pedijatrijska ordinacija u zametku 🙂 sa ukupno 27 investitora, većina iz iste porodice Almoufarji od kojih trojica (kao) imaju pravo odlučivanja , ili bar učestvuju u raspravama.
Hamad Senior – po vokaciji IT inženjer, radi „za vladu“ ali mislim da to kod njih znači „državni posao“. Vrlo obrazovan, kulturan, smiren. Blag, ali postojan kad misli da je nešto ispravno. Ima vrlo prijatan glas i nekako očinski ton u razgovoru, što mu i pristaje jer je najstariji – recimo da ima oko 55 godina. CEO, tj. onaj koji daje zadnju reč.
Zatim Hamad Junior. Nadimke Senior i Junior sam im ja dala u cilju razlikovanja jer imaju isto ime i isto prezime. O njemu ću detaljnije jer je sa mnom bio skoro sve vreme mog boravka u Muskatu i imam osećaj kao da se poznajemo sto godina! Od početka je skoro sva moja komunikacija išla preko njega jer je on zadužen za „regrutovanje kadrova“, osim naravno glavnog intervjua gde se ipak držao po strani. Sa njim se i našalim često, a i mlađi je od mene (ima 42 godine). Šaljiv ton je počeo od dana kada je u jednoj poruci napisao: Ok, but I am Bessy i ja ga celog tog dana zvala Bessy misleći da je to sad neka žena, a ono se ispostavilo da je auto correct učinio svoje i jedno busy pretvorio u Bessy.
Glavno zbližavanje je naravno bilo tokom „ispitnog dana“ i beskrajnih vožnji tamo-amo po Muskatu. Nema šanse da „zbližavanje“ bude shvaćeno pogrešno jer je sve vreme pazio da me ne dodirne i još na aerodromu se izvinio jer se „ne rukuje sa ženama“. Nije me to šokiralo jer sam dobila savet na vreme (zahvaljujući libijskom iskustvu moga brata), a i gledala sam kako se on ponaša pa sam tako i ja. Rekao je da zna da to može da bude uvredljivo za Evropljane, ali je mislio da je bolje da od početka bude tako, pošto nameravam da živim i radim u njihovoj zemlji i da je to deo njihove kulture i tradicije – tuđe žene se ne dodiruju, čak im se retko gleda i u oči i to ja za njih deo poštovanja same žene, ali i njenog muža. Ima to i svojih prednosti, videćete kasnije. 🙂
Po zanimanju je inženjer elektronike, radi za mornaricu, ali mu je želja da gaji salatu i kurkumu i da ima svoj „green house“ u svom selu (150km od Muskata) gde mu je porodica i gde ode samo vikendom, ali beskrajno „voli prirodu, zdrav život i zdravu hranu“. Školovan u UK, obišao celu Evropu, vrlo strpljiv i uviđavan. Ali i štedljiv 🙂 To znam jer je bio zadužen za mene, bio je vrlo skroman i ja sam se trudila da ga ne opterećujem finansijski previše. U svakom slučaju – operativac, važna karika, ali ne odlučuje samostalno.
Treći je dr Takub, dečji ortoped, školovan u Švajcarskoj, video pola sveta i radi u njihovoj univerzitetskoj klinici, ali „ima obaveze i u ministarstvu“. Po njegovim rečima, on ima neprofitnu ulogu u celom poslu, želi da omogući sebi i svojim kolegama da mogu da budu konsultanti na našoj klinici i očekuje (citiram) „da podignemo nivo zdravstvene kulture u Omanu“. Na intervjuu je delovao strogo i poslovno, ali je inače bio vrlo prijatan. Odigrao je značajnu ulogu u opremanju klinike (na žalost, a čućete i zašto „na žalost“).
Kao ilustraciju postavljam sliku za koju ulažem 100$ da će prvi komentar biti „jao, al’ su garavi“ 🙂 🙂 🙂
Inače, preko puta mene je dr Takub, a pored mene je Hamad Senior.
NASTAVAK: POSAO