Kako opisati ovo stanje? Ovo je izazov i za prave, velike književnike, a ne za mene koja samo kuckam ono što mi padne na pamet (i na srce).
Večeras sa Aleksom i prethodne noći sa Nedom je trebalo biti jak. I hrabar. I mudar. Trebalo je prevazići prirodnu potrebu (ne, bolje je reći nagon) da zadržite svoje dete pored sebe. Misleći (sebično) da mu je tu mesto. A nije. Da je toplo, ušuškano i zaštićeno – jeste. Ali, nije ono pravo. Jer, sigurno je i brodu kad je u luci, ali to nije ono čemu brod služi.
Zato deco moja, jedrite dalje i ne osvrćite se na nas. Mi smo samo luka koja vas verno čeka, bilo u Muskatu, Jagodini, Beogradu ili ko zna gde? Jer i naš brod još uvek plovi.
NASTAVAK: IZLET – Dima Wattayeen
