Ako ste se pomirili sa tim da je i srebro ogroooman uspeh, onda ste spremni za ovu grupu jer vas od sutra vodim na jedno daleko putovanje i potrebno mi je mnogo optimizma, osmeha i pozitivne energije… Welcome aboard!
Pošto je fb grupa prilično intimna stvar i zahteva kakvo takvo međusobno poznavanje članova, a neki i nemate fb profil, evo načina da budete u toku… Možda je ovo i iskorak ka blogu, ne znam, ali svakako je ovo moj poklon za vas i volim da znam da ste mislima uz mene…
Razmišljajući o imenu grupe, tražila sam neku smislenu rečenicu čija će skraćenica biti zgodna. Ali, pošto kod nas ovih dana skoro ništa nije smisleno, već naprotiv, konfuzno i spontano, onda nije ni čudo što je rezultat NOA.
Zašto skraćenica? Iz istog razloga zašto i fb grupa, a ne blog (za sada doduše). Nekako je intimnije i ko razume, shvatiće.
Zašto avantura? To mi je već manje jasno, ali u svakoj kombinaciji je ta reč bila prisutna.
Prvo me je to plašilo – kakva avantura kada je u pitanju životna prekretnica i kada je ulog tako veliki? Ali onda sam shvatila da to i jeste avantura, u najlepšem značenju te reči jer idemo u nepoznato i uzbudljivo razdoblje svojih života. I mi (mislim na Srđana i sebe), ali i deca naravno, kao i naši najbliži kojima više nećemo biti tako blizu (ali sam sigurna da ostaje ono „najbliži“).
Pa šta ako je avantura? Zar je i do sad bilo sve trasirano? Bar kod mene nije, sigurno (još od dana kada sam promašila prijemni 🙂). Ili je to sudbina jednog Blizanca koja je samo čekala svoj trenutak, a Ribe plivaju (i to vrlo dobro) pa i u Indijskom okeanu. 🙂
Zašto sada? Dok sedim i čekam da me stjuardese Qatar airways-a pozovu u avion, osećam da nešto ostaje iza mene i da taj iskorak počinje upravo sada i da će se baš uzletanjem ovog aviona preseći „moja pupčana vrpca sa rodnom grudom“. Ništa više neće biti isto. I verovatno i ne treba da bude. Od ovog puta zavisi sve i to ne samo od ispita i njegovog ishoda, već i od ukupnog utiska koji budem stekla i ponela natrag u Srbiju. I o poslodavcima (2-3 Hamada) i o budućem poslu, ali najviše o Omanu, toj čudesnoj zemlji iz hiljadu i jedne noći.
Možda će se te noći pretvoriti u prozaični pesak kako bi podsetio da se tu ipak radi o pustinji ili će nesnosna omorina prekriti sve druge utiske… Ne znam… Znam samo da idem otvorenog uma i svesna da me čekaju razna iznenađenja.
Jedino se bojim ispitne komisije i ishoda mog konačnog ispita za licencu, a sve ostalo… Kako bude…
Nastavak: PRVA ARAPSKA NOĆ
