Pošto je utiske najbolje prenositi dok su sveži, dozvoliću Muskat festivalu da pređe preko reda i da bar nešto u poslednje vreme bude aktuelno, a ne bajato. Dakle ovako…
Avanturisti kao mi se ne boje gužve i hrabro kreću u petak popodne, kad je špic i kad je pola Omana i ceo Muskat krenuo da se provede na vašaru. Zato su avanturisti putovali ceo sat da bi prešli 20km, još pola tražili parking a u povratku bili u koloni još cela tri sata! Svakako dovoljno da Srđan 500 puta ponovi kako neće više da se prevari da vikendom dolazi. 😋
Ali, svakako je vredelo!
Muskat festival je vrhunac provoda za Omance i cela zemlja u tih mesec dana se sjati na lice mesta a to su dva velika parka izvan grada. Nemam ideju koliko je ljudi sinoć bilo, recimo oko pedeset hiljada, pa nije ni čudo za toliku gužvu na putevima.
Ulaz u park se plaća simboličnih 200 baiza (oko 50din) i unutra uopšte nije preterana gužva jer je ogroooman prostor. Velike travnate površine su rezervisane za glavnu pozornicu i tu se obično najviše ljudi sjati. Sve je jako podsećalo na Woodstock, ali na arapski način: prostrte trščane prostirke ili pravi tepisi (sa jastucima pride, a izuvanje obavezno 😁) na kojima se smesti cela porodica, sa sve sendvičima, kafom ili čajem, nargilom… Na samoj bini se smenjuju njihovi „poznati izvođači“ 😄. Zato nam je taj deo bio najmanje zanimljiv. Na drugim pozornicama je bilo mnogo zanimljivije, naročito na tradicionalnoj gde je simpatična pevačko igračka grupa izazvala ovacije publike, a ritam je bio tako zarazan da smo posle celim putem cupkali. Hit je bio njihov najmlađi član koji je umesto tradicionalnog štapa imao novokomponovanu verziju – sa otvaračem za flaše na vrhu. 😀😀😀
Od ostalih da pomenem artistu koji bi na takmičenju „najdvojnik Majkla Džeksona iz mlađih dana“ bio medju top tri sigurno 😁. Nije fer da ne pomenem žonglere, devojku od gume, skejtere, indonežanske plesače, fantastičan vatromet… Većinu možete videti na slikama i video snimcima ako vas ne mrzi da gledate 😊.
Kao i na svakom vašaru, bio je i ogroman luna park, tezge sa raznoraznom robom (ali u jednom veelikom šatoru), konji i kamile za jahanje, puno kioska sa hranom, prirodnim sokovima (hit je bio onaj od šećerne trske), sladoledom, kukuruzom, šećernom vunom i slično. Mi smo probali slatkoslanu varijantu palačinke (mada je više kao ultratanka lepinja sa plotne) punjene nekim sirom a odozgo isprskane medom. Preukusno!
Nama je hrana bila zanimljivija u tradicionalnom delu gde smo čekali u redu za mekike, ali su nam nestale ispred nosa pa je od svega ostala samo fotografija „domaćice“. Slikala sam i one druge, mada nismo ništa od toga probali nakon razočaranja sa mekikama 😟.
Tu je bila i tezga sa mirisima gde je tamjan dominirao (Oman je zemlja tamjana i to je miris koji se na svakom koraku ovde oseća), sa majstorima za alvu koja se na licu mesta pravila i oko koje su se zamalo potukli, sa tradicionalnim tkaninama, proizvodima od pruća i slično.
Ušli smo i u „Muzej starina“ gde smo se jedva uzdržavali od komentara je su eksponati bili stari telefonski i radio aparati, prašnjave stare limenke, neke sveske i flomasteri. Ništa mi nije jasno koja je bila poenta, veće starine imala je moja baba (a i vaše sigurna sam). 😊
Mislim da je dovoljno, a i ne mogu više ničega da se setim, gledajte malo slike. 😎
NASTAVAK: HOT SPRINGS SA NEDOM/RAULOM