Ova nedelja je baš bila burna, puna uspona i padova na emocionalnoj krivulji.
Još jednom sam pokazala i dokazala koliko sam nestabilna i koliko nemam vere u sebe i u budućnost. Da nije Njega da mi pokaže put i da mi pošalje znak, brzo bih završila u ludari.
U nedelju, na naš Božić, Opining day (što bi rekao naš „marketing man“ Dasuf). Ako ste zamišljali koktel party ili bar svečanu atmosferu, džaba ste krečili 😊. Doduše, možda je tome kumovala činjenica da ni tada nismo imali dozvolu u rukama 😣. I to zato što je „sistem pao i što nije mogla da se odštampa“ (setite se ove rečenice kada budete bacali kletve na administraciju u Srbiji). To povlači da onda nemamo ni dozvolu za lekove, cene i slične stvari, ali ni za reklamu što znači da za nas još uvek niko nije čuo i da niko ni greškom ne može da naiđe (jer smo na petom spratu).
Sve je to i normalno za jedan početak, ali zašto sam ja bila deprimirana – ne znam. I to toliko da sam u glavi već kupovala kartu za Srbiju i pretresala detalje organizacije puta nazad 😶.
Znam sve. I da su to gluposti i da treba puno vremena da se razradi nova ordinacija i da ni oni ne očekuju drugačije i da još ni reklama nije zaživela i da… Sve znam. Ali opet ne znam zašto sam bila u nokdaunu. U stvari, deprimirao me je najviše flajer (ako se to uopšte može nazvati flajerom) koji je nosio moju sliku sa facom kao da su me slikali za vojničku knjižicu (muški članovi će potvrditi da su to najružnije slike koje neko može da ima i da bi i za Bred Pita „bukvica“ bila poraz). Sad samu sebe podsećam na svoju pokojnu baba Zagorku kojoj nijedna slika nije bila dobra, na svakoj joj je lice „grubo“ i ljutila se kad joj kažemo da i u prirodi tako izgleda 😊. Sliku bih još i svarila, ali kad sam videla da su „flajer“ odštampali na običnom, crno belom štampaču i u A4 formatu i da će to tako da dele samo što mi suze nisu pošle na oči. I svega me je spasao moj Vlada koji je izvadio stvari i pokazao kako i ni od čega može nešto kad si kreativan. Uostalom, videćete na slikama.
Pored flajera, planiraju i sms poruke tipa „otvorila se nova pedijatrijska klinika, doktor iz Evrope, beo…“ Zato im je i trebala moja slika, zbog pigmenta 😊. I kad smo već kod toga, sestra i laborantkinja su za svaku našu zajedničku sliku tvrdile da je tamna i u fotošopu je posvetljivale do besvesti 😊. Ali, ko sam ja da sudim. Iz njihove perspektive sam rođena na pravom mestu (čitaj kontinentu), a da li su u pravu – prosudite sami.
Svemu tome dodajte da mi nijedna apoteka nije poslala spisak lekova koje (realno) imaju na policama, a lično sam ih obišla nekoliko. Utikači evropski, utičnice američke, baterije kao da koštaju bogatstvo pa ih još uvek nismo dobili, a dok ne dobijemo dozvolu ministarstva ni fiziološki rastvor ne smemo da držimo u previjalištu. Laborantkinja je otvorila (višedozne naravno) reagense radi kalibracije aparata i uskoro ćemo morati da ih bacimo jer imaju kratak rok trajanja. Cene su nam zapadnoevropske pa smo morali da, promocije radi, ponudimo popuste 50-100% za pojedine usluge.
Sve u svemu, kad se meni u glavi sve poređa naopačke i premaže crno, ne pomaže posle niko i ništa.
Tako sam mislila sve dok nas nije iznenadila mala Hum koju je tata doveo jer je mislio da je pregled besplatan 😊. Tako je razumeo svog druga Dasufa (gorepomenutog marketing mena). Sa njom sam mnogo imala sreće. Prvo jer je tata bio obrazovan i odlično znao engleski, voljan da pažljivo prati instrukcije i srećan što mu je neko konačno objasnio šta se dešava sa njegovom mezimicom. Sreća je u tome što je dete (20 meseci) imalo afte, dakle dobro poznata stvar, ali najveća talija je što je on za ova četiri dana vodio već kod tri pedijatra tako da sam ja imala ulogu „posle bitke generala“ koji je naravno najpametniji i najbolje zna 😎. Kad je odlazio bio je prezadovoljan i pohvalio se Dasufu koji je posle uleteo u moju ordinaciju i najavio „You are going to be famous“ 😂😂😂.
Danas su bili na kontroli, poveo je i ženu i ostalo troje dece, a gospođica Hum je bila kao nova.
Da li će ovako uvek biti ne znam, ali se posle svega osećam malo bolje. Bar do sledećeg puta.
Čekaonica
NASTAVAK: IZLET – WADI BANI KHARUS
