Na početku, hvala svima koji su mi pružili (i idalje pružaju) podršku, kako za ovu ludu avanturu, tako i za ova „pisma“, volimo vas! 🙂
Iako sam kratka sa vremenom, moram da bar zagrebem utiske sa proteklog vikenda jer posle stižu novi i sve mi se uskovitla i izmeša u glavi i nezasluženo neke slike i utisci budu prekriveni novima. Koristim pauzu od pola sata čekajući da nam izdaju sertifikate za kurs koji smo završili i koji sam sa uspehom položila. 😎 Sledeći je za oko mesec dana, tako da ću moći malo (ali samo malo) da se opustim pošto će izgleda i Nova godina da se dočeka pre otvaranja. 😉
Za početak – petak i odlazak na plažu 😊. Za neupućene, petak je ovde kao nedelja kod nas i dani vikenda su petak i subota. Ranije je uz petak išao četvrtak, ali su ipak rešili da bar malo idu u korak sa ostatkom sveta pa je sada to subota.
Elem, mi iskoristismo petak pre podne, kada je glavna molitva i mnogo manja gužva, da sa našim domaćinom Tihomirom krenemo do zanimljive plaže koju ste delimično mogli sagledati po fotografijama iz prethodnog posta/mejla.
Zanimljiva je po više osnova. Zvanično – kada je oseka može se pešice doći do majušnog ostrva 200m od obale i male kule na njemu, a nama – po neubičajenom defileu džipova tik pored mora 😊. Plaža je inače prelepa. Peščana, široka, čiste vode i zapanjujućeg pogleda na veeelike stene i ostrvca specifične narandžaste boje. U stvari „kamel“ je prava nijansa. Kako prigodno, jer smo usput videli bezbroj kamila pored puta kako spokojno pasu, kao krave kod nas 😊. Čak imaju i saobraćajni znak – „kamila na putu“ i žao mi je što nisam mogla lepo da ga uslikam, baš mi je bio zanimljiv 😊.
Kad smo stigli, bilo je super! Sam dolazak je bio „kalifornijski“ kako je to Deja lepo primetio, a kad se još ukaže i ostrvce sa kulom – prelepo! I onda, odjednom i niotkuda, čovek koji trči za nama i to zapanjujuće brzo s obzirom na svoju „suknju“ i viče „Jala, jala“ (ili je bar meni tako zvučalo). U početku nisam mogla da ga vidim pa sam se uplašila da će neko da nas bije. Ali, kad sam mu videla lice jedva sam se uzdržala da ne prasnem u smeh. U pitanju je bio suvonjavi čičica (što se po njegovom sprintu ne bi reklo), visok oko metar i po i božedaj 35kg, a na to dodajte 3 zuba u obe vilice koji koje nam je pokazao u svom širokom osmehu dok je nudio „krstarenje“ čamcima oko ostrvaca 😀. Posle sam videla da je to toliko uobičajeno, da ih ima tušta i tma i da su toliko uvežbani da bi im i Bolt čestitao, a kladionice dobro zaradile 😀.
Sledeće što nam se ukazalo mogli ste da vidite na fotografijama. Parkić pun ljudi koji sede na asurama, oko roštilja ili „sača“, naravno odvojeno – žene u abajama a muškarci bez dišdaša nego u šorcevima i trenerkama (pošto je njima ‘ladno na 28°C 😜). Čudili smo se što niko ne sedi uz more i ne uživa u prelepom pogledu, ali smo ubrzo shvatili da im je život isuviše mio da bi izgubili glavu pa neka je i u idiličnom okruženju. Automobili su prolazili tamo-amo kao da je obična ulica i potpuno su nam pokvarili utisak. U stvari nisu, preterujem… To su uradili mladi Omanci na kvadovima koji su pravili krugove na plaži, šepurili se pred nama i koji su proizvodili takvu buku da više nismo hteli da ostanemo na tom mestu. Tu sam zažalila što nisam ponela svoj „burkini“ jer je bilo samo dvoje Evropljana i ona se sunčala u šorcu. Tihomir me je uveravao da „slobodno mogu da se kupam“ ali mi se nije dopala ideja da (iako debela pedesetogodisnjakinja) budem dodatna atrakcija za ceo taj vašar a la 1.maj.
Samo smo se pomerili malo dalje i plaža je bila samo naša, u krugu od 1km nikog 😃. Ne treba mi burkini, niko ne gleda, voda dovoljno topla (crnogorska), sunce, uživanje za sva čula i… raža u plićaku. 😨
Uočili smo rep dugačak skoro metar i po i deo glave, kao i to da je plovila u smeru suprotnom od morske struje. Kažu da je neobično što je bila u plićaku i što nije na morskom dnu, ali kako god – mi smo se pomerili skoro 100m dalje 😯 Odatle ona Srdjanova ‘gdesamovodošao’ fotka i procenjivanje situacije 😊.
Nirvana je trajala oko sat vremena, a onda je čovek dovezao skuter, ubacio ga u vodu a prikolicu ‘ladno ostavio ispred našeg nosa, iako je okolo bilo par kilometara slobodno 😡. Na sve to su se i (omanski ) Vlasi dosetili pa rešili da provozaju svoje džipove i po „našoj“ plaži. Na kraju smo konačno i mi odustali 😟.
Nema veze, bilo je kratko ali slatko i ekstremno egzotično. Ako sam i mikro delić naših utisaka uspela da prenesem, zadovoljna sam! Jer nije lako, verujte…
P.S. Ova situacija sa prikolicom nam se ponovila u jednom restoranu brze hrane, potpuno praznom osim nas i jednog Indijca koji je od 15-tak drugih, praznih, stolova izabrao baš naš i ponosno spustio ajncer pored Srđana, sa najnevinijim osmehom na licu. 😀
Mogli smo da svratimo na piće
Plaža ili autostrada
NASTAVAK: NOVA GODINA