Odavno nije bilo izleta pa mi je ova poseta najvišoj planini u Omanu baš inspirativna. A zanimljiv mi je bio i Googlov video sa Srđanom i kozom u glavnoj ulozi.
Jebel Shams se zove „sunčana planina“, za razliku od Jebel Akhdar koja je „zelena planina“, ali vas molim da ove epitete shvatite uslovno. Niti je na Shamsu bilo previše sunca, niti je Akhdar neki omanski Zlatibor. Bar tako kažu naši ljudi koji su posetili obe planine, a mi smo, po Tihomirovom savetu, Akhdar ostavili za kišnu sezonu kada će bar malo zasluživati svoje ime.
Dakle, izabrali smo Shams jer se do njegovih vrhova (valjda 2800m) i vidikovaca sa pogledom kao u Koloradu stiže isključivo pogonom na sva četiri točka, pa je Zokijev džip u stvari jednako zaslužan za izbor destinacije. A planina je bila prirodan izbor i zbog nešto prijatnije temperature, mada smo mi očekivali mnogo svežiju situaciju i poneli smo čak i dukseve, hahaha.
Pošto 250 km od Muskata nije mnogo za ovdašnje pojmove, a većinom se ide savršenim autoputem, put nam nije teško pao čak ni kada smo došli do „Lovćen like“ serpentina i uspona pod uglom od skoro 45 stepeni . Nemojte misliti da je to pustara gde nema nigde nikog. Naprotiv, preticali su nas nebrojeno puta žureći da stignu na podnevnu molitvu (pošto je bio petak) i samo zahvaljujući tome smo zauzeli jedan od letnjikovaca pored puta koji su nam pružili potrebnu hladovinu. Pride smo kao društvo dobili gore pomenutu kozu i troje dečačića u tradicionalnim dišdašama koji su nudili nar prolaznicima.
Mislili smo da cela njihova misija suluda u toj pustari i sažaljivo smo udelili po limenku Sprajta, ali su klinci prodali kofu punu zelenog nara za pola sata, ‘ladno . Ubrzo su im je stigla dopuna, doduše ovog puta ćilima i drugih rukotvorina koji nisu baš tako bili traženi na tržištu, pa je i prodaja opala…
A što se tiče koze, ona nas je prvo gledala sa pristojne udaljenosti, pa se izokola približavala i kad je našla nekoliko kora nara oko našeg staništa, više nas nije zarezivala ni za suvu šljivu. Ne znam uopšte odakle mi ideja da su koze plašljive životinje.
Kombinacija roštilja i piva (i mom slučaju kisele vode) nam je zamaglila utisak o pejzažu koji je bio kao na Mesecu. Nije da sam bila, ali mi oni snimci iz ’69 bas na ovo liče… Dakle, ako nije bez osnova teorija zavere da se na Mesec nije ni išlo onda je Jebel Shams bio dekor za onu svemirsku šetnju 200 posto.
Spomenula sam Kolorado kao poređenje, ali ne mogu da garantujem jer smo promašili taj glavni vidikovac i ostalo mi je da samo okačim sliku sa neta pa da oni koji su bili procene da li je to iole slično.
Ostatak dana smo proveli u obližnjoj Nizwi, jer je Srđan propustio vikend kad smo Neda i ja bile u ovom zanimljivom i autentičnom gradu sa Tihomirom, ali o tome sam već pisala (čuvena epizoda „Terminala“ sa SS umesto Henksa u glavnoj ulozi. )
Pogledajte filmić, većina slika je već u njemu, obavezno sa uključenim tonom
Sledeća nedelja je praznična, ne radi se pa pošto otpada obilazak klinika a i Zoki ce biti kod kuće, sasvim je izvesno da će biti još izleta i (moguće je) još postova. Do tada 😘 😘 😘
NASTAVAK: HRANA U OVOM DELU SVETA 2. DEO
Like!! Thank you for publishing this awesome article.
I am glad you liked it 😊