Znate šta, dragi moji?
Sledeći put kad budem kukala slobodno mi napišite „uzmi ženo radi nešto“. 😊
Jer, definitivno posle jedne užasne noći (sećaću je se do kraja života, majke mi) i jednog osrednjeg dana provedenog lenčareći (čitaj: kuvajući se) pored bazena, dosao je i taj „busy day“ konačno!
Kome smeta pola dana čekanja da profesor dođe, kad je priča o nekom početku, kada ideje i inicijative samo stižu i kad neko to ume da ceni, poštuje, nadam se i primeni, a na kraju (tome se najviše nadam 😊) i nagradi. Odmah mi je mnogo bolje, nema beznađa već zacrtan pravac i put kojim ću bar krenuti, pa dokle stignemo!
I što kaze Marijina pesma (znam da je Mikina, ali za mene će uvek biti Marijina ☺)
„…budi takvo neko čudo što ne ume nista malo, pa kad kreneš kreni ludo, ustreptalo radoznalo…“ đe me nađe! 😇
U svakom slučaju, prepuna sam utisaka i s obzirom na to, biće ovo još jedna besana noć, ali ovog puta bez očaja. A možda padne i neka nova objava, ko zna?
NASTAVAK: PRVI UTISAK – VRUĆINA
