Mir Božji, Hristos se rodi!
Kao što je bila Novogodišnja epizoda, mora sad da bude i Božićna 😋. Da mi je neko pričao prošlog Božića da ćemo ove godine Badnje veče i Božić provesti u tuđem svetu, 5000km od kuće, (i bukvalno) preko sedam gora i sedam mora, ne bih mu verovala. A kad bi mi još rekao da ćemo i u takvim uslovima ipak biti okruženi prijateljima (pa neka su i friški, svi su jednom bili novi) rekla bih mu da je lud.
A ipak, eto…danas po srpskim, a sinoć po makedonskim običajima, sa sve česnicom i polažajnikom, prebrancem, pitom od praziluka, baklavom i suvim kajsijama. Nema veze što je tu bio i egipatski specijalitet za siromašne „košare“ (možda je koptskog porekla 😊), libanska salata od leblebija, omanske lignje… Libanac (inače hrišćanin, protestant) se čudio i krstio što su nam prigodne Božićne pesme dosadile posle 2 slušanja i još nam nudio da pusti i liturgiju što smo učtivo odbili.
Sve u svemu, bilo je domaćinski. Srđanovo gravče na tavče je bilo hit badnje trpeze iako je on sebi dao skromnih 5- (minus jer nije bilo ljuto 😂). Pilo se pivo i viski, a za kraj začinjen smehom i dobrim raspoloženjem bila je zaduženja društvena igra „Saboteur“ iliti Džudžinja po makedonski (na šta se Srđan posle celo veče smejao). Igrali smo se i smejali kao deca, kao da nikakvu brigu na svetu nemamo…
I sreća da je bilo tako, inače bi bilo teško zaspati sa zamišljenim prazničnim slikama u glavi sa decom i porodicom… Ali, samo do iduće godine naravno, kao što kaže hit pesma koju vam poklanjam, a koju sam obećala „Ke se vratiš ti za Krismas“, ljubimo vas sve i čestitamo još jednom!
NASTAVAK: KAKO JE MALA HUM SPASILA DAN
