Malo da napravim digresiju, ali mislim da će vas zanimati. Najviše se traže lekari sa statusom Mid -Career. Početnici u svojoj struci skoro nikako, a za starije se očekuje da imaju status konsultanata. Možda je ovo pravo vreme da objasnim termine Tier i stepene u specijalističom zvanju.
Šta znači TIER i kako odrediti kom stepenu pripadate (1, 2 ili 3)?
U DHA sistemu prvo treba da znate koje ste „Tier“ tj nivo, kategorija. Nisam našla da se van UAE primenjuje taj princip. Određuje se na osnovu različitih kriterijuma, ali glavni je – gde ste stekli diplomu i iskustvo. Za sve exYu važi da smo Tier 3. Tier 1 su US, UK, AUS, Kanada, Južna Afrika i neke zapadnoevropske zemlje čiji se program specijalizacija poklapa sa njihovim standardima. Tier 2 su arapske zemlje i ostale zapadnoevropske, a Tier 3 ostala boranija (uključujući i nas).
Kako da znamo kom profilu specijalista/lekara pripadamo i da li imamo odgovarajući „grade“ za neki oglas?
Pošto smo Tier 3 kategorija, ne možemo konkurisati za mesto CONSULTANT, bez obzira na iskustvo, bar ne u UAE. U Omanu recimo bi moglo, „samo“ treba da se dostavi „log book“ što mu dođe kao neki spisak veština koje znate i primenjujete (slično kao na specijalizaciji). Ili da imate ultra jak CV sa tercijernim i univerzitetskim iskustvom, uz doktorat i sl.
Inače, kao i na zapadu,specijalizant ili čak „friški“ specijalista koji još uvek nema samostalno specijalističko iskustvo od nekoliko godina (ja mislim bar 3), se zove REGISTRAR. On radi većinu poslova specijaliste, ali pošto je „junior grade“ uvek mora da ima nadzor specijaliste ili konsultanta. I plata je u skladu sa tim, dakle ne baš izdašna.
Lekar SPECIALIST, a većina nas je u tom košu, radi sasvim samostalno (i danju i noću), nije mu neophodan Consultant, ali ako ga ima onda mu je podređen i može (ponekad i mora) ga konsultovati za sve što prevazilazi njegova zvanja i/ili veštine. Ima sasvim solidnu platu, ali znatno manju od konsultanta.
RESIDENT je specijalizant. Znači, jeste doktor medicine, ali nije završio usavršavanje u datoj specijalnosti.
GENERAL PRACTITIONER (GP) je lekar opšte medicine, isključivo na primarnom nivou. Jako su slabo plaćeni i najniže u hijerarhiji. Čak i junior lekari, koji mogu biti jednako slabo plaćeni, imaju bolju perspektivu jer će svakako napredovati više i dalje. Na žalost, u ovom delu sveta je (obično vredni i naoružan širokom paletom medicinskog znanja) GP nepravedno finansijski potcenjen, čemu doprinosi i velika ponuda iz trećeg sveta.
INTERN bi se moglo prevesti kao stažer. Znači, još uvek se ne može samostalno baviti medicinom.
(ubaciti slike iz „DHA aplikacije“)
Kako se zovu naše diplome?
Džungla u priči oko diploma sa raznih univerziteta i u raznim razdobljima (ne)akreditovanosti naših univerziteta, može da bude vrlo frustrirajuća. Pogotovo za nas vremešne, koji smo započeli školovanje u SFRJ, diplomirali u SRJ, a specijalizirali u Srbiji (ili u bilo kojoj od ex Yu republika, jer vrlo često u padajućem meniju imate još uvek ime Yugoslavia :))
MBBS je Bachelor of Medicine/Surgery i najniži je grejd. Ekvivalent praktično i ne postoji kod nas. Diploma kojom smo mi stekli zvanje Doktor medicine je MD (Medical Doctor) diploma i odgovara Masters grejdu sama po sebi (znači i bez specijalizacije). Za specijalističku sam koristila termin Specialist Diploma, ali ponekad jednostavno ne možete da upisujete, već morate da birate iz padajućeg menija i onda obično se izabere Master. Naravno, oni koji imaju doktorat biraju PhD. Ali, za subspecijaliste ponekad nema odgovarajući naziv, već se onda orjentišete prema drugim kategorijama težeći da se kvalifikujete kao konsultant.
Olakšanje u Sheryan aplikaciji je to što vi samo ukucate:
– Odakle ste, za koji grejd konkurišete (GP, Specialist, Consultant…), gde ste stekli diplomu i kada. Da li ste prošli staž i koji je to bio period. (Oni insistiraju na tome da Intership treba da je trajao bar 1 godinu. Ne znam kako bi prošli mlađe kolege koji su imali pripravnički staž samo 6 meseci?) Da li imate iskustva u oblasti za koju tražite licencu i koliko?
Ovo poslednje bi trebalo da odgovara dužini specijalističkog staža, mada može biti i duže ako ste radili na tom radnom mestu i pre sticanja specijalističke diplome. Ja sam ceo svoj radni vek radila sa decom, ali sam ipak stavila 15 godina koliko je prošlo od specijalističkog ispita. Sasvim je dovoljno (sve što je preko 8 godina je puna kapa), a izbegavam komplikaciju da treba da dokazujem ostatak iskustva, produžujem vreme obrade aplikacije i slično.
Aplikacija obradi podatke i kaže vam da li ste ELIGIBLE, tj. da li ispunjavate kriterijume za željeni grejd. Ako niste zadovoljni, jer recimo mislite da možete da budete konsultant, možete tražiti „ručnu obradu podataka“ i to onda traje malo duže, ali ako iole ima šanse da ste u pravu – isplati se. Pogotovo ako ste diplomu stekli u inostranstvu.
Ovde prilažem vodič u PDF gde možete, korak po korak videti kako to funkcioniše. Videćete da sve počinje od naloga koji treba da napravite na DHA portalu i dalje pratite detaljna uputstva sa slike.
https://drive.google.com/file/d/13oTVXMw5g7dPqJGqq4_Ep5_s3yIKT-HV/view?usp=drivesdk
Nadam se da sam pomogla bar malo 🙂 Puuno sreće i ne zaboravite da častite 😉
Miro, ti si ovo tako dobro i precizno objasnila da bi svako dodatno pitanje bilo suvišno. Ogromna pomoć za sve nas koji smo u tom procesu. Bravo. Veliki pozdrav i naravno poljubac. Hvala na svemu!
Hvala Miloše, i ja se nadam da će tekstovi pomoći kolegama. Puno te pozdravljam!