Kada dođe taj dan, treba da se pojavite bar pola sata pre termina i da ponesete pasoš.
Ništa drugo nije dozvoljeno. Nikakav papir, ni olovka. Ni voda. Mobilni telefon mora da se ugasi, sasvim. Nemojte nositi knjige niti bilo šta kabasto jer su ormarići (tj kao pretinci) vrlo mali. Dobijete ključ, čepove za uši i pasoš koje nosite sa sobom.
Dva puta vam uzimaju otiske prstiju, onda skeniraju dužicu, slikaju. Pretresaju džepove ako imate. Kada se podaci sa pasoša poklope sa onima u računaru – puštaju vas u sobu za polaganje. To je soba kao i svaka druga jedino je zid prema kontroloru od providnog pleksiglasa i sve je pokriveno kamerama.
Ako imate bilo kakvo pitanje (tehničke prirode naravno, na druga vam neće odgovarati) podignete ruku i kontrolor dođe do vas. Nikakvo ustajanje, okretanje, govor niti gestikuliranje nije dozvoljeno. Možete staviti i slušalice na uši, pored već pomenutih čepića. Ja sam ih koristila jer su na svakih 15 minuta ulazili novi kandidati, a neki su završili i htela sam da se potpuno koncentrišem i izolujem od okoline. Ako u toku ispita hoćete u WC, može. Podignete ruku, k’o što rekoh i pustiće vas. Ali na povratku ista procedura. Od otisaka do pretresanja, slikanja, potpisivanja. I najvažnije – sve to vreme otkucava sati i troše vam se dragoceni minuti . Baš ih briga što je bio „hitan slučaj“. Zato je dobro što ne daju vodu, mada su usta suva svakako.
Dakle – seli ste, udobno se smestili, stavili čepiće u uši, a slušalice preko. Topovi mogu da pucaju, vi ste mirni i skoncentrisani. Puni znanja takođe. Malo pomešanog, ali šta ima veze 🙂 Na računaru prvo ide demo snimak koji vam pokazuje kako konačno odgovarate na pitanja, kako ih možete samo obeležiti i kako možete da radite navigaciju kroz sam test. Da na jednom mestu vidite šta ste sve odgovorili, šta ste obeležili, a šta niste ni pipnuli i koliko vam je još ostalo. Vrlo dobro zamišljeno i dobro funkcioniše. Traje pet minuta i možete ga ponoviti više puta. To vam ne ulazi u vreme.
Inače test za DHA traje tri sata i ima 100 pitanja. Test za OMSB je trajao dva sata i ima 70 pitanja. Znači slično, ali ipak mi se posle DHA ispita vrtelo u glavi. Tri sata pune koncentracije, u ovim godinama, bogami…
Da biste prošli, potrebno je da tačno odgovorite na 60% pitanja. Tj. na 60 kad je u pitanju DHA i na 42 za OMSB ispit. I još jedna (velika) razlika. Čim sam kliknula dugme finish na OMSB ispitu mi se pojavila oznaka PASS, ukupan broj tačnih odgovora, čak i neka mala statistika iz kojih oblasti sam imala koliko procenata. Vrlo zgodno.
A za DHA – agonija. Em traje dugačko, em ne daju rezultate odmah već se pečeš na tihoj vatri 3-5 radnih dana i svako malo proveravaš na svom dašbordu da li ima nešto. Naravno, moliš Boga da je PASS, a ne FAIL kao meni. Uopšte ne znam ni kako ni zašto. Dobro, znam da je teško. Ali sam ipak imala dobar osećaj posle ispita. Mislila sam da sam i bolje uradila od OMSB. Više sam i učila. Ko to zna.
Ne dobije se nikakvo objašnjenje, broj bodova, uvid u test. Može im se. A ti se spremaj ponovo, pod stresom da ne bude opet FAIL, jer samo 3 puta može da se polaže. Ukupno, u životu 🙂 Doduše, između pokušaja nema nikakvih ograničenja, mogla sam odmah prekosutra da polažem da sam htela i da nisam već pregovarala sa ovom bolnicom iz Omana.
U svakom slučaju, pitanja su random. Nema reda niti pravila. Vidi se da ih kompjuter vadi iz bunara. Meni su se recimo pala dva vrlo slična pitanja sa po sat vremena razmaka između sebe. I po oblastima nije jednako raspoređeno.
Posle izlaska iz sobe, k’o što rekoh, mi se vrtelo u glavi i ne znam da li sam mogla ni 20tak pitanja da se setim. Trideset najviše. Namerno daju toliki broj jer se sve izmeša. Plus ti daju nešto da potpišeš da nećeš nikakve detalje da odaješ. Ovo se valjda ne računa u to?
Pitanja su bila različito koncipirana, ali sva su bila „Multiple choice“. Na primer, ako je glasilo Izračunaj anjonski gap kod deteta sa tim i tim parametrima, ne daju da upisuješ vrednost, već biraš od ponuđenih. Jeste, jedno ili dva odbaciš odmah, ali zato najmanje jedno je jednako verovatno. Nije uopšte lako. Ili pitanja koja deluju bezazleno, kao što su pedijatrijski miljokazi. Pa može i ovako i onako…Ne znam. Trećinu sam znala odmah, 100%. Trećinu sam mislila da znam i zaokruživala sam onako kako sam mislila, rekla bih sa 80% verovatnoće. A za trećinu sam se razmišljala, računala, išla nekom logikom iz ukupnog znanja i povezivala. Očigledno nije bilo dovoljno. I najkrupnija stvar i najsitniji detalj su imali istu težinu.
Dosta je pitanja bilo kao klinički slučaj: dete uzrasta tog i tog, sa simptomima tim i tim, laboratorija ta i ta, koja imidžing metoda je metoda izbora? Ili koliko meseci treba da prima heparin zbog tromboze uzrokovane kateterom? Ali i jednostavna – koliko centimetara raste obim glave u prva 3 meseca života? Ili računska – koliko mmola Na ima u 0.45% NaCl? Svašta nešto, bar je pedijatrija širok pojam.
Da li se neko pitanje poklopilo sa pitanjima iz materijala koje sam kupila? Jeste. Ne puno i ne sasvim. Ali tip pitanja je bio sličan kao u skriptama koje sam nabavila. Da li je dovoljno da se iz njih uči? Definitivno nije. Osim ako niste rođeni pod srećnom zvezdom 🙂 Što vam od sveg srca želim, naravno!
Ja se izvinjavam, šta je tačno OMSB?
Ja kso specijalista ortodoncije se prijavljuje samo na DHA za Orthodoncy, ne treba valjda za još nešto? Nije mi jasno sada . Jel polažem i za General Dentist + Ortodoncy ili nije obavezno?
Tj. Ja sam shvatila da se pokaze samo za specijalnost I po licnom izbora za DHA npr I to je to.
Poštovana, OMSB je omanski DHA (znači regulatorno telo za licence u Omanu, ako se spremate za Dubai, to za Vas nema značaja)