SAUDI ARABIJA
Ova najveća i najuticajnija zalivska zemlja u principu nije nikad na mom spisku. Ali je povremeno, iz senke, bila jedna od opcija. Neću da lažem ni sebe ni druge, verovatno nisam još uvek dobila dovoljno bezobraznu ponudu koju ne bih mogla da odbijem i zarad koje bih par godina provela u tom zlatnom kavezu. Jednog dana će doći i taj dan da mogu, kao moja drugarica Snežana, da odbijem saudijskih milion dolara godišnje jer mi „ne treba“. Do tada, neka je SA u senci i dalje.
O životu u SA sam naravno dosta čitala, ali i iz prve ruke čula od naših prijatelja iz Muskata koji su 4 godine proveli u jednom kampaundu u Džedi. To „naselje zatvorenog tipa“ je bio pravi mali grad od skoro 10.000 ljudi, sa kompletnom infrastrurkturom, školom, bolnicom, prodavnicama i slično. Tu su živeli samo stranci, verska policija nije zalazila i malo se „labavije“ živelo. Na to računaju svi koji prihvate posao u SA i to sa razlogom. Tu je život za sebe, uglavnom evropski postavljen i olakšava preživljavanje u tako konzervativnoj zemlji kao što je Saudi Arabija. Osnovni problem tamo je naravno „šerijatski zakon“. Verska policija ima prava da uhapsi svakoga za kog proceni da vređa postulate Islama, a to je vrlo rastegljiv pojam. Kažu da nije retko da vam smeste da ste nešto negativno pričali na verskoj osnovi i da zbog toga ostanete bez posla i budete deportovani. Naravno da se to ređe dešava Evropljanima i stručnjacima koji im trebaju, ali ipak… Za ženu u SA je sve desetostruko teže – od obaveznog nošenja abaje (dugog tamnog ogrtača) i pokrivanja glave hidžabom do nemogućnosti da voze auto iili da se u javnosti pojavljuju bez muškog pratioca. I to kažu da je Džeda liberalnija od drugih delova SA.
Mnogo se naravno izmenilo od kada je mladi princ preuzeo presto i reforme su značajne. Žene su sada vozači, mogu da idu na sportske događaje, abaje nisu samo crne a i hidžabi (marame koje pokrivaju glavu) mogu biti „labaviji“ i svetlijih boja. Problem je ipak, što to nigde „ne piše“ već je princ samo javno izjavio a uvek ima fanatika koji mogu da vam iza ramena šapuću „pokrij se“ sve dok ne sakrijete sve moguće ženske atribute. Pa se ti žali princu koji ionako sada ima svojih problema zbog „Kašogi skandala“, ali sam je kriv.
Uslovi u bolnicama i kliničkim centrima su vrhunski, naravno, ali tako je i u drugim zemljama ovog regiona, pa prosto nije dovoljno…
Znači, Saudi? Možda, kao neki vid dobrovoljnog odricanja od par godina pa posle dalje sa ušteđevinom koja menja deceniju rada u nekoj drugoj zemlji. Do tada, ne hvala! Bar ja, a Vi – šta mislite?
UAE
E, Emirati su sasvim druga priča. Kladim se da većina vas i čita ove redove upravo iz želje da dođe, živi i radi u UAE. Pa evo priče o njima, onoliko koliko sam ja mogla da vidim i saznam.
Emirata ima 7, ali većina nas u glavi ima Abu Dabi (koji je i prestonica) i Dubai, dok ostale ne znamo ni da nabrojimo. Emiraćani su rešili da se ne oslanjaju na zalihe nafte kao jedini izvor prihoda, već očigledno forsiraju neke druge grane – kao što je turizam prvenstveno.
Za nas je svakako značajno što je deo tog turizma i tzv zdravstveni turizam. To se pre svega odnosi na estetsku hirurgiju, dermatologiju i druge beauty – ologije. Ako ste mislili da arapske žene nemaju potrebe za tim, grdno se varate! Kažu da se milioni dolara prelivaju iz džepova šeika u kase ovakvih specijalizovanih centara odakle mu žena (a možda i više njih :)) izađu kao nove. U ovom delu sveta je sve što radite na sebi u cilju ulepšavanja – na ceni. Pa čak i kad je groteskno i nimalo laskavo za vlasnicu tako napućenih usana, tetoviranih obrva, zategnutih jagodica. O onome što je ispod abaja, ne želim ni da znam. Nama degutantno, a njima statusni simbol. Pogotovo muževa. Mada su i muškarci metroseksualci i sigurno su takođe česti posetioci ovakvih klinika. Dakle, dermatolozi i estetski hirurzi – pakujte kofere!
I druge specijalizacije bi sigurno našle mesto pod užarenim UAE suncem, sigurna sam, jer klinika i bolnica ima milion! Dubai pogotovo. Doduše, one bolje insistiraju na „Western qualified“ doktorima, ali mislim da bismo i mi mogli da prođemo (ipak smo više zapad nego Indija :)). Čak sam videla i oglase gde pominju i Eastern Europe kao poželjnu opciju. Najviše se traže (već pomenuti) estetski hirurzi i dermatolozi, radiolozi, ginekolozi, pedijatri i intezivisti svih profila. To je ono što sam ja najviše sretala u pretraživanjima, ali možda je pretraga bila optimizovana za moj profil, pa se ne bih previše oslanjala na ovo. A i situcija se menja iz meseca u mesec. Najbolje je sprovesti sopstveno malo istraživanje na tu temu.
Uostalom, traženje konkretnog posla spada u kasnije faze celog ovog, dugotrajnog i komplikovanog procesa verbalizovanog u naslovu ovog posta.
A šta je početna faza? Upravo ono što sam u uvodu napomenula – donošenje odluke da uopšte zagazite u te vode, da uložite svu svoju energiju i vreme koje vam preostaje od napornog i odgovornog posla, a bogami i deo novca. Samim tim što ste „presekli“ i odlučili da karijeru nastavite i van voljene nam Srbije (ili bilo koje vama voljene domovine), učinili ste veliki korak. Ogroman. Ali ipak samo početni. Tom odlukom ste se tek obavezali da uložite napor i energiju koja će vam biti potrebna za dostizanje postavljenog cilja. Ako „nemate vremena“, „ne umete“, „nemate novca“ – onda brzo nađite izgovor pomoću kog ćete pred sobom opravdati činjenicu da ste još uvek u svom dvorištu. Jer, dokle god je to bio i vaš izbor – super! Ali u suprotnom, neki unutrašnji glasić će vas stalno (zlobno) podsećati na onu odluku s početka priče koju niste sproveli u delo.
Dakle, odlučili ste i čvrsto verujete u sebe, kako i treba. Sada se bacite na… učenje! 🙂 Kakvo sad učenje, zar smo malo škola završili? Tu je u stvari caka bliskoistočne priče. Sheryan postupak licenciranja podrazumeva polaganje tzv Prometric ispita koji je neophodan za izdavanje licence. Naravno da i tom ispitu prethode neke predradnje koje mogu potrajati i 4-6 nedelja. Detaljno ću pisati o tome, pošto sam ceo postupak prošla ove godine za Dubai, isto kao i 2017. za Oman.
